Dobro kaže autor, treba imati na umu da se radi o istim onim medijima koji već skoro 20 godina pričaju priču o genocidnim agresorskim Srbima; o čemu li drugom još lažu? Evo vidimo i sami.
Evro je isto toliko veštački koliko i dolar (nema pokriće u zlatu ili bilo čemu drugom), ali sa jednom ogromnom razlikom: dolar je podložan proizvoljnoj inflaciji (jer se kontroliše sa jednog mesta) dok je to mnogo teže u slučaju evra, pošto ECB ne može samostalno da vodi politiku.
Preporuke:
0
0
3
subota, 04 april 2009 20:38
vuk, onaj pravi
Dobar tekst. Bože, pitam se zašto ovakvih otrežnjujućih tekstova nema na drugim srpskim medijima, na kojima i dalje teče neoliberalno, tranziciono mleko. Doduše, sa okusom krize, MMF kredita i "uđeknutog" Fijata, koji samo što nije... Da se nadovežem na jedan od komentara, ova analiza je odličan pregled zaverenika i zavereničkih tekstova, he, he, samo, neke čudne provinijencije.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 05 april 2009 10:45
Dragan K,
Sve je jasnije da psiholoske manipulacije, kao deo psiholoskog rata odavna su se prosirile na sva drustvena polja,finansije ,politiku, kulturu i zabavu,kao i rusenje vlada i drzava,pripreme za rat,kao i samo vodjenje rata.U tome su ukljuceni svi od nobelovaca do glumaca i zabavljaca,da ne spominjem podrzavanih i kupljenih politicara u svim zemljama.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 05 april 2009 11:30
Miodrag Janjoš
Da ,amerikanci više vole Evropu i od samih evropljana a oni ѕajedno žele nama svako dobro samo što mi neki to nikako da shvatimo!
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 05 april 2009 13:59
Borislav Đ.
Posle ću objaviti linkove i dodati još neke stvari koje nisam u tekst da ne bi bio preobiman.
@MP
Nije, al' dobro – sve što sam otkucao je javno :-). Ja sam samo pokušao dva sve objedinim na jednom mestu.
@Nebojša Malić
Tačno je što ste napisali za evro da je isto dekretni novac (fijat) kao i sve valute u svetu, ali zajedno centralne banke Nemačke, Francuske i Italije imaju najviše zlata (još dodati zlatne rezerve Holandije i same ECB), tako da bi evro mogao jednog dana da ima zlatnu podlogu. I u pravu ste za ECB. Ona dosta drugačije funkcioniše od Federalnih Rezervi – to će biti pokriveno mojim sledećim člankom (između ostalog).
@vuk, onaj pravi
Hvala. Nisu zaverenici, već konkurencija, a cilj opravdava sva sredstva, zar ne ;-)?
@Dragan K
Upravo tako.
Kao što je svojevremeno fon Kluzevic rekao da je rat ništa drugo do nastavak politike drugim sredstvima.
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 05 april 2009 14:33
Borislav Đ.
4. marta su centralne banke Češke, Slovačke, Poljske, Rumunije i Bugarske izdale zajedničko saopštenje.
The EU's eastern members came under sharp scrutiny last month when mainstream global media posted front page stories about the long-building economic imbalances in some states, with some articles including references to the region as "the sub-prime of Europe".
[CNBC je priznao da je postojala kampanja]
...
"The published information...are often oversimplified and misleading, and it can have a negative impact on banks that are operating in these countries," said the statement, published on the Slovak central bank's website.
...
Polish central bank Governor Slawomir Skrzyrpek criticised "speculators", a growing trend in the region's largest economy in which media and politicians have blamed foreign investment banks for a 33 percent drop in the zloty currency since July.
http://www.cnbc.com/id/29506983 (preko Google keša se može videti stranica)
"For example, in an international financial journal last week there was data based on a report by an international investment bank. The data that bank had used was incorrect," Chow says. "And I think it's right that policymakers would feel aggrieved that this data is being shown to international investors who in turn grow concerned about their investment, [and] may pull out, causing currency depreciation, and therefore aggravating the underlying problem."
[treba li komentarisati priznanje?]
http://www.rferl.org/content/Central_Eastern_Europe_Banks_Take_Stand_Against_Region_Warnings_/1504769.html
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 05 april 2009 14:48
Borislav Đ.
Da su u pravu svedoči da je Goldman Sachs (jedna od najvećih banaka na svetu) javno obznanio da se kladio na pad poljskog zlota i češke krune, da su na tome debelo zaradili i još su sami priznali da je situacija u istočnoj Evropi prenaduvana.
Krugmanov članak o Evropi:
http://www.nytimes.com/2009/03/16/opinion/16krugman.html
Lorenco Bini Zmagi uzvraća Krugmanu:
http://blogs.wsj.com/economics/2009/03/19/ecb-official-responds-to-krugman-criticism/
Miroslav Singer, viceguverner Češke nacionalne banke, pisao „Ekonomistu“:
http://www.economist.com/opinion/displaystory.cfm?story_id=13226402
EU uvodi superviziju agencija za kreditni rejting. Naravno, SAD su to kritikovale.
http://www.reuters.com/article/GCA-CreditCrisis/idUSTRE52358Z20090304
Pogledati naslov – European Banks may need £16.3 trillion bail-out, EC document warn
Kada uđete na stranicu, naslov je promenjen i nema pasusa koji sam preveo, ali ga ima na drugim linkovima.
http://www.google.com/search?q=telegraph+eu+banks&ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org.mozilla:en-US:official&client=firefox-a
"Kako je sve pocelo ?
Kad je srpska drzava bila najjaca? Kad je proizvodila srebro (svelikim procentom zlata), i izvozila ga drugima. Madjarska? Kad je proizvodila
zlato, za vladavine Andrije II Anzujskog (1204-1235). Spanija? Kad je dovozila besplatno zlato iz Juzne Amerike, u sesnaestom veku. No, sve
su to bile skromne industrije. Kad je izumljen papirni novac, troskovi njegove proizvodnje su drasticno pali, a kolicina proizvedenog novca
mogla je narasti do neba. Prvi su hiperinflaciju preziveli Francuzi, sto je, uz mnoge druge uzroke, rezultiralo Francuskom revolucijom. Novac,
naime, ima nezgodnu osobinu: moze se proizvoditi samo do odredjene mere, nakon toga njegova vrednost pada. Na delu je jos jedan od bezbroj
derivata zakona o odrzanju energije: ukupna kolicina novca i robe koji se u istom trenutku nalaze na trzistu imaju manje-vise podjednaku
vrednost.
Posle Napoleonovih ratova, Engleska se, zbog svojih kolonija, izolovanosti i mocne flote, postavila kao najjaca zemlja (oni vole da
kazu: 'top dog'), a njena valuta kao najstabilnija. Izvoz kapitala, seticete se Lenjina, jedna je od kljucnih oblasti koja odrzava
englesku snagu krajem devetnaestog i pocetkom dvadesetog veka. Sta je magicno u tom izvozu? Sto je potpuno besplatan za izvoznika.
Proizvodnja novca, nakon prelaska na papir, kosta oko hiljadu puta manje od nominalne njegove vrednosti. Jasno, proizvodnja elektronskog novca
kosta daleko manje. Onaj ko izvozi novac dobija daleko vise od onog sto se cini kao osnovni motiv (kamata). Naime, jedan deo novca izvezen na taj nacin nikad se ne vraca u zemlju porekla. On, zahvaljujuci snazi zemlje koja ga proizvodi, uliva sigurnost onima koji ga koriste u inostranstvu. Sta ovakav neto izvoz kapitala znaci za zemlju izvoznika? Znaci da je, za jeftino proizveden novac, u kompenzaciju dobila
stvarnu vrednost koja u punoj meri odgovara njegovoj nominalnoj (laznoj) vrednosti."
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 06 april 2009 12:03
Cernisevski (2)
"
Dakle, Engleska, delimicno i Francuska, izvozeci svoju valutu, iz svih > ostalih zemalja (pre svega slabasne a ogromne Turske) isisavaju ekonomsku, a time i svaku drugu snagu. Nije cudo sto su se ti isti Englezi upinjali da tu i takvu Tursku odrze, ili da je, ako se vec teritorijalno mora smanjivati, cerupaju sami (Kipar, na Berlinskom
kongresu, Egipat, nesto kasnije).
Prvi svetski rat doneo je nagli i trajan preokret. Drzava cija je stvarna ekonomska snaga bila najveca, Sjedinjene americke drzave, svojim
kreditiranjem evropskih saveznika, Engleske i Francuske, preuzela je kreditni primat, i dolar je od 1918. glavna rezervna valuta citavog
sveta.
Nakon drugog svetskog rata dolar je manje-vise jedina rezervna valuta, izuzimajuci mala ostrvca, kao sto je srednja Evropa (Ex-Yu, Poljska, Ceska, Slovacka, Madjarska, Rumunija i Bugarska, ali zemlje bivseg SSSR-a ne), gde je rezervna neka druga valuta (u pomenutim zemljama MARKA). Dokle god je tako, SAD mogu mirne duse svoj godisnji
trgovinski deficit od 200 milijardi dolara zatrpavati stampanjem novaca, jer se
ti novci u principu ne vracaju nazad, tako da u samoj Americi ne izazivaju inflaciju. Inflaciju, umesto toga, izazivaju drugima. Ako u jednoj
zemlji osim njene valute kola i milijardu dolara, ukupna kolicina domaceg novca mora biti za tu milijardu dolara manja. Ako ta drzava stampa novce u skladu s informacijama o svom bruto godisnjem proizvodu, eto belaja. Ako ga, pak, stampa manje, ostaje zakinuta za milijardu
dolara, koje ce, za popunu budzeta, morati da namiri porezima. Sto opet povecava cene, i inflaciju izaziva na drugi nacin. Treca mogucnost
jeste kresanje budzeta, no to se redje dogadja, narocito ako zemlja ima ambicije da drzi mocnu vojsku. Cak ako takvih ambicija i nema, one se
lako daju proizvesti, blazim ili jacim zveckanjem oruzja na njenim granicama. Setimo se kako je Regan skrhao SSSR svojim projektom 'Rat zvezda'."
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 06 april 2009 12:04
Cernisevski (3)
Krajem osamdesetih dogodile su se znacajne promene. Istocni blok nije izdrzao trku u naoruzavanju, a evropske zemlje su odlucile da
odlucnije krenu u ujedinjavanje, ukljucujuci i postepeno promovisanje sopstvene valute. Ova valuta, docnije nazvana euro, predstavlja prvu pravu opasnost za dolar. Primenjivace se na vecem trzistu, kako sa stanovista broja ljudi, tako i sa aspekta ukupne vrednosti robe koja ce se na
njemu razmenjivati. Osim toga, glavna trzista (bivsi istocni blok, severna Afrika, bliski istok) mnogo su bliza euro-podrucju nego Americi, pa je i to dodatna prednost Eura. Pri tom je zona Evropske unije, samim tim i Eura, postavljena kao rastuca, naime granice su namerno otvorene za
sirenje. Posto postoji citav niz zemalja koje svoju srecnu buducnost vide u okvirima Evropske unije (ne diskutujem o kvalitetu te srece),
pa ce se one svakako truditi da se po standardima sto pre priblize Evropskoj uniji, samim tim i Euru. Ono malo zemalja Evropske unije
koje nisu u euro-zoni (pre svega, Velika Britanija) ovaj trend nece poremetiti. Uostalom, najverovatnije je da ce se one veoma brzo pridruziti trendu.
Dakle, sta bi se moglo ocekivati nakon uspostavljanja Eura kao stvarne valute (trenutno je to jos uvek fikcija, ali vrlo cvrsta fikcija)?
Seticete se finansijske krize u Aziji, prosle godine. Dolar je posrnuo, Euro ne. Njegovo unutrasnje trziste je vece, i manje zavisi od
spoljnjeg sveta. Da je Euro prava valuta, ovaj bi poremecaj izazvao konverziju Dolara u Euro sirom sveta, nestasicu Eura, koji bi ili bio prinudjen
na revalvaciju (sto se ne radi, pamtim samo da je to jednom marka ucinila) ili na dostampavanje. Kolicina dostampanog novca predstavljala bi
cistu zaradu evropske banke, i mogla bi se iskoristiti za smanjivanje izdvajanja zemalja clanica za budzetske izdatke. Sto bi, opet,
podstaklo privredu, ojacalo Euro, i tako redom.
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 06 april 2009 12:04
Cernisevski (4)
Za to vreme, ogromne, i sve vece i vece kolicine dolara slivale bi se nazad u Ameriku, koja bi dozivela inflaciju neverovatnih razmera. Posto ovi dolari ne bi mogli biti otkupljeni zlatnim rezervama, i posto, da Amerikanci mogu izvozom robe
da pokriju uvoz nafte i ostalog sto dovlace iz sveta (zajedno s troskovima stacioniranja svojih trupa po svim delovima zemlje), oni svakako ne bi imali onaj cuveni deficit, vrednost dolara bi padala cak i ukoliko bi se on u samoj Americi ubrzano povlacio iz opticaja. Tako bi se doslo do paradoksa: u SAD nema novaca za osnovni promet, a inflacija divlja. Stagflacija. Propast. Totalna
propast.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 06 april 2009 20:38
Stanko Kovacevic
@Cerbisevski Steta sto ovako ozbiljan i poucan clanak nije nasao za objavljivanje bolje mesto od komentara.
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 06 april 2009 23:51
Borislav Đ.
@Cernisevski
Setimo se kako je Regan skrhao SSSR svojim projektom 'Rat zvezda'."
---
SSSR je prevashodno srušen jer je cena nafte nekoliko godina držana veštački nisko i time je glavni izvor prihoda SSSR-a presušio (time ne sporim trku u naoružanju jer je to druga strana medalje - rashodi) ;-).
Uopšteno, komentari su vam tačni.
@Stanko Kovacevic
Bez brige, u sledećem članku ću pokriti problematiku glavnih svetskih valuta (biće za koji dan završen).
Preporuke:
0
0
15
utorak, 07 april 2009 07:30
Cernisevski
Stanko: # Steta sto ovako ozbiljan i poucan clanak nije nasao za objavljivanje bolje mesto od komentara."
- nema smisla da se kitim tudjim perjem, analizu sam dobio jos pre par godina u privatnoj i neformalnoj prepisci sa prijateljima, mada sada ne znam ime autora. U potunosti odgovara tematici, pa sam resio da posaljem komentare...
Preporuke:
0
0
16
subota, 11 april 2009 19:24
BUDA
Bravo, Boro, legendo, samo napred.. treba neko da javno istinu progovori...pozdrav iz vlenda...
.jpg)
Evro je isto toliko veštački koliko i dolar (nema pokriće u zlatu ili bilo čemu drugom), ali sa jednom ogromnom razlikom: dolar je podložan proizvoljnoj inflaciji (jer se kontroliše sa jednog mesta) dok je to mnogo teže u slučaju evra, pošto ECB ne može samostalno da vodi politiku.
@MP
Nije, al' dobro – sve što sam otkucao je javno :-). Ja sam samo pokušao dva sve objedinim na jednom mestu.
@Nebojša Malić
Tačno je što ste napisali za evro da je isto dekretni novac (fijat) kao i sve valute u svetu, ali zajedno centralne banke Nemačke, Francuske i Italije imaju najviše zlata (još dodati zlatne rezerve Holandije i same ECB), tako da bi evro mogao jednog dana da ima zlatnu podlogu. I u pravu ste za ECB. Ona dosta drugačije funkcioniše od Federalnih Rezervi – to će biti pokriveno mojim sledećim člankom (između ostalog).
@vuk, onaj pravi
Hvala. Nisu zaverenici, već konkurencija, a cilj opravdava sva sredstva, zar ne ;-)?
@Dragan K
Upravo tako.
Kao što je svojevremeno fon Kluzevic rekao da je rat ništa drugo do nastavak politike drugim sredstvima.
The EU's eastern members came under sharp scrutiny last month when mainstream global media posted front page stories about the long-building economic imbalances in some states, with some articles including references to the region as "the sub-prime of Europe".
[CNBC je priznao da je postojala kampanja]
...
"The published information...are often oversimplified and misleading, and it can have a negative impact on banks that are operating in these countries," said the statement, published on the Slovak central bank's website.
...
Polish central bank Governor Slawomir Skrzyrpek criticised "speculators", a growing trend in the region's largest economy in which media and politicians have blamed foreign investment banks for a 33 percent drop in the zloty currency since July.
http://www.cnbc.com/id/29506983 (preko Google keša se može videti stranica)
"For example, in an international financial journal last week there was data based on a report by an international investment bank. The data that bank had used was incorrect," Chow says. "And I think it's right that policymakers would feel aggrieved that this data is being shown to international investors who in turn grow concerned about their investment, [and] may pull out, causing currency depreciation, and therefore aggravating the underlying problem."
[treba li komentarisati priznanje?]
http://www.rferl.org/content/Central_Eastern_Europe_Banks_Take_Stand_Against_Region_Warnings_/1504769.html
http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601095&sid=aO_29YjQT3oM
Krugmanov članak o Evropi:
http://www.nytimes.com/2009/03/16/opinion/16krugman.html
Lorenco Bini Zmagi uzvraća Krugmanu:
http://blogs.wsj.com/economics/2009/03/19/ecb-official-responds-to-krugman-criticism/
Miroslav Singer, viceguverner Češke nacionalne banke, pisao „Ekonomistu“:
http://www.economist.com/opinion/displaystory.cfm?story_id=13226402
EU uvodi superviziju agencija za kreditni rejting. Naravno, SAD su to kritikovale.
http://www.reuters.com/article/GCA-CreditCrisis/idUSTRE52358Z20090304
Pogledati naslov – European Banks may need £16.3 trillion bail-out, EC document warn
Kada uđete na stranicu, naslov je promenjen i nema pasusa koji sam preveo, ali ga ima na drugim linkovima.
http://www.google.com/search?q=telegraph+eu+banks&ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org.mozilla:en-US:official&client=firefox-a
Kolumne Ambroz Evans-Pričarda
http://www.telegraph.co.uk/finance/comment/ambroseevans_pritchard/
---
Mislim da je ovo dovoljno :-).
Kad je srpska drzava bila najjaca? Kad je proizvodila srebro (svelikim procentom zlata), i izvozila ga drugima. Madjarska? Kad je proizvodila
zlato, za vladavine Andrije II Anzujskog (1204-1235). Spanija? Kad je dovozila besplatno zlato iz Juzne Amerike, u sesnaestom veku. No, sve
su to bile skromne industrije. Kad je izumljen papirni novac, troskovi njegove proizvodnje su drasticno pali, a kolicina proizvedenog novca
mogla je narasti do neba. Prvi su hiperinflaciju preziveli Francuzi, sto je, uz mnoge druge uzroke, rezultiralo Francuskom revolucijom. Novac,
naime, ima nezgodnu osobinu: moze se proizvoditi samo do odredjene mere, nakon toga njegova vrednost pada. Na delu je jos jedan od bezbroj
derivata zakona o odrzanju energije: ukupna kolicina novca i robe koji se u istom trenutku nalaze na trzistu imaju manje-vise podjednaku
vrednost.
Posle Napoleonovih ratova, Engleska se, zbog svojih kolonija, izolovanosti i mocne flote, postavila kao najjaca zemlja (oni vole da
kazu: 'top dog'), a njena valuta kao najstabilnija. Izvoz kapitala, seticete se Lenjina, jedna je od kljucnih oblasti koja odrzava
englesku snagu krajem devetnaestog i pocetkom dvadesetog veka. Sta je magicno u tom izvozu? Sto je potpuno besplatan za izvoznika.
Proizvodnja novca, nakon prelaska na papir, kosta oko hiljadu puta manje od nominalne njegove vrednosti. Jasno, proizvodnja elektronskog novca
kosta daleko manje. Onaj ko izvozi novac dobija daleko vise od onog sto se cini kao osnovni motiv (kamata). Naime, jedan deo novca izvezen na taj nacin nikad se ne vraca u zemlju porekla. On, zahvaljujuci snazi zemlje koja ga proizvodi, uliva sigurnost onima koji ga koriste u inostranstvu. Sta ovakav neto izvoz kapitala znaci za zemlju izvoznika? Znaci da je, za jeftino proizveden novac, u kompenzaciju dobila
stvarnu vrednost koja u punoj meri odgovara njegovoj nominalnoj (laznoj) vrednosti."
Dakle, Engleska, delimicno i Francuska, izvozeci svoju valutu, iz svih > ostalih zemalja (pre svega slabasne a ogromne Turske) isisavaju ekonomsku, a time i svaku drugu snagu. Nije cudo sto su se ti isti Englezi upinjali da tu i takvu Tursku odrze, ili da je, ako se vec teritorijalno mora smanjivati, cerupaju sami (Kipar, na Berlinskom
kongresu, Egipat, nesto kasnije).
Prvi svetski rat doneo je nagli i trajan preokret. Drzava cija je stvarna ekonomska snaga bila najveca, Sjedinjene americke drzave, svojim
kreditiranjem evropskih saveznika, Engleske i Francuske, preuzela je kreditni primat, i dolar je od 1918. glavna rezervna valuta citavog
sveta.
Nakon drugog svetskog rata dolar je manje-vise jedina rezervna valuta, izuzimajuci mala ostrvca, kao sto je srednja Evropa (Ex-Yu, Poljska, Ceska, Slovacka, Madjarska, Rumunija i Bugarska, ali zemlje bivseg SSSR-a ne), gde je rezervna neka druga valuta (u pomenutim zemljama MARKA). Dokle god je tako, SAD mogu mirne duse svoj godisnji
trgovinski deficit od 200 milijardi dolara zatrpavati stampanjem novaca, jer se
ti novci u principu ne vracaju nazad, tako da u samoj Americi ne izazivaju inflaciju. Inflaciju, umesto toga, izazivaju drugima. Ako u jednoj
zemlji osim njene valute kola i milijardu dolara, ukupna kolicina domaceg novca mora biti za tu milijardu dolara manja. Ako ta drzava stampa novce u skladu s informacijama o svom bruto godisnjem proizvodu, eto belaja. Ako ga, pak, stampa manje, ostaje zakinuta za milijardu
dolara, koje ce, za popunu budzeta, morati da namiri porezima. Sto opet povecava cene, i inflaciju izaziva na drugi nacin. Treca mogucnost
jeste kresanje budzeta, no to se redje dogadja, narocito ako zemlja ima ambicije da drzi mocnu vojsku. Cak ako takvih ambicija i nema, one se
lako daju proizvesti, blazim ili jacim zveckanjem oruzja na njenim granicama. Setimo se kako je Regan skrhao SSSR svojim projektom 'Rat zvezda'."
odlucnije krenu u ujedinjavanje, ukljucujuci i postepeno promovisanje sopstvene valute. Ova valuta, docnije nazvana euro, predstavlja prvu pravu opasnost za dolar. Primenjivace se na vecem trzistu, kako sa stanovista broja ljudi, tako i sa aspekta ukupne vrednosti robe koja ce se na
njemu razmenjivati. Osim toga, glavna trzista (bivsi istocni blok, severna Afrika, bliski istok) mnogo su bliza euro-podrucju nego Americi, pa je i to dodatna prednost Eura. Pri tom je zona Evropske unije, samim tim i Eura, postavljena kao rastuca, naime granice su namerno otvorene za
sirenje. Posto postoji citav niz zemalja koje svoju srecnu buducnost vide u okvirima Evropske unije (ne diskutujem o kvalitetu te srece),
pa ce se one svakako truditi da se po standardima sto pre priblize Evropskoj uniji, samim tim i Euru. Ono malo zemalja Evropske unije
koje nisu u euro-zoni (pre svega, Velika Britanija) ovaj trend nece poremetiti. Uostalom, najverovatnije je da ce se one veoma brzo pridruziti trendu.
Dakle, sta bi se moglo ocekivati nakon uspostavljanja Eura kao stvarne valute (trenutno je to jos uvek fikcija, ali vrlo cvrsta fikcija)?
Seticete se finansijske krize u Aziji, prosle godine. Dolar je posrnuo, Euro ne. Njegovo unutrasnje trziste je vece, i manje zavisi od
spoljnjeg sveta. Da je Euro prava valuta, ovaj bi poremecaj izazvao konverziju Dolara u Euro sirom sveta, nestasicu Eura, koji bi ili bio prinudjen
na revalvaciju (sto se ne radi, pamtim samo da je to jednom marka ucinila) ili na dostampavanje. Kolicina dostampanog novca predstavljala bi
cistu zaradu evropske banke, i mogla bi se iskoristiti za smanjivanje izdvajanja zemalja clanica za budzetske izdatke. Sto bi, opet,
podstaklo privredu, ojacalo Euro, i tako redom.
da pokriju uvoz nafte i ostalog sto dovlace iz sveta (zajedno s troskovima stacioniranja svojih trupa po svim delovima zemlje), oni svakako ne bi imali onaj cuveni deficit, vrednost dolara bi padala cak i ukoliko bi se on u samoj Americi ubrzano povlacio iz opticaja. Tako bi se doslo do paradoksa: u SAD nema novaca za osnovni promet, a inflacija divlja. Stagflacija. Propast. Totalna
propast.
Setimo se kako je Regan skrhao SSSR svojim projektom 'Rat zvezda'."
---
SSSR je prevashodno srušen jer je cena nafte nekoliko godina držana veštački nisko i time je glavni izvor prihoda SSSR-a presušio (time ne sporim trku u naoružanju jer je to druga strana medalje - rashodi) ;-).
Uopšteno, komentari su vam tačni.
@Stanko Kovacevic
Bez brige, u sledećem članku ću pokriti problematiku glavnih svetskih valuta (biće za koji dan završen).
- nema smisla da se kitim tudjim perjem, analizu sam dobio jos pre par godina u privatnoj i neformalnoj prepisci sa prijateljima, mada sada ne znam ime autora. U potunosti odgovara tematici, pa sam resio da posaljem komentare...